Креда (периода)

**Поједностављена геолошка табела**
ЕРА	ПЕРИОД
Кенозоик	Квартар
	Неоген
	Палеоген
Мезозоик	Креда
	Јура
	Тријас
Палеозоик	Перм
	Карбон
	Девон
	Силур
	Ордовицијум
	Камбријум

Креда представља један од најважнијих периода геолошке хронологије, који обухвата време од краја јуре, пре 146 милиона година (Ma), до почетка палеоценске епохе, односно, терцијарске периоде (65,5 Ma). Крај креде такође дефинише међу између мезозојске и кенозојске ере.

Садржај

1 Назив и датирање

2 Подела

3 Палеогеографија

4 Органски свет
- 4.1 Флора
- 4.2 Фауна
  - 4.2.1 Копнене животиње
  - 4.2.2 Морске животиње
- 4.3 Изумирање

5 Литература

6 Спољашње везе

7 Напомене

Назив и датирање

Као и код других старијих геолошких периода, наслаге стена које дефинишу креду су врло добро препознате, али тачан почетак и крај варирају за неколико милиона година. Никакво велико изумирање или бујање живота није делило креду од јуре. Међутим, крај периоде је јасно дефинисан и смештен у наслаге богате иридијумом које се могу наћи свуда у свету и које се повезују с метеорским кратером Чиксулуб на Јукатану и у Мексичком заливу. Ова наслага је јасно датирана на 65,5 Ma. Судар метеора са Земљом је вероватно одговоран за велико и темељно проучавано Кредно-терцијарно масовно изумирање. Реч креда долази из латинског где је, слично као и у српском језику, означавала наслаге (калцијум карбоната формиране од слојева умрлих бескичмењака у наслагама горње креде у Уједињеном Краљевству и суседној континенталној Европи.

Подела

Креда се обично дели на две епохе: доња креда и горња креда. Катови, од најмлађег према најстаријем су:

Горња креда
Мастрихт	(70,6 ± 0,6 - 65,5 ± 0,3 Ma)
Кампан	(83,5 ± 0,7 - 70,6 ± 0,6 Ma)
Сантон	(85,8 ± 0,7 - 83,5 ± 0,7 Ma)
Конијак	(89,3 ± 1,0 - 85,8 ± 0,7 Ma)
Турон	(93,5 ± 0,8 - 89,3 ± 1,0 Ma)
Ценоман	(99,6 ± 0,9 - 93,5 ± 0,8 Ma)

Доња креда
Алб	(112,0 ± 1,0 - 99,6 ± 0,9 Ma)
Апт	(125,0 ± 1,0 - 112,0 ± 1,0 Ma)
Барем	(130,0 ± 1,5 - 125,0 ± 1,0 Ma)
Отрив	(136,4 ± 2,0 - 136,4 ± 1,5 Ma)
Валендин	(140,2 ± 3,0 - 136,4 ± 2,0 Ma)
Беријас	(145,5 ± 4,0 - 140,2 ± 3,0 Ma)

Палеогеографија

За време креде, касни палеозојски и рани мезозојски суперконтинент Пангеа је довршио свој распад на данашње континенте, иако су њихове позиције биле битно другачије од данашњих. Како се Атлантски океан проширио а Јужна Америка помакла на запад, Гондвана се распала на Антарктику и Аустралију које су се почеле удаљавати од Африке (иако су Индија и Мадагаскар остали спојени с њом). Тако активни, раседи су створили велика подморска горја, подижући еустатички ниво мора широм света. На северу Африке се море Тетис наставило сужавати. Унутар континента, широко плитко море се наставило ширити у Северној Америци (Западни унутрашњи морски пролаз) а потом почело повлачити, остављајући дебеле морске наслаге измешане с талозима угља.

Остале важне појаве креде су у Европи и Кини. У области данашње Индије, у касној креди и раном палеоцену, наталожиле су се масивне наслаге лаве зване Деканске клопке. Клима је била топла, а чак ни поларне регије нису имале леда.

Органски свет

Флора

Критосемењаче су се први пут појавиле, иако нису постале доминантне све до кампанског доба. Њихову еволуцију је помогла појава пчела, а ангиосперме и инсекти представлају добар пример заједничке еволуције. У креди су се појавили први преци многих савремених стабала укључујући, смокве, платане (Platanus) и магнолије. У исто време неке раније мезозојске голосемењаче, попут црногорица су наставиле бујати док су неке друге класе, попут Bennettitales изумрле пре завршетка периоде.

Фауна

Копнене животиње

На копну су сисари били мали и релативно неважни састојак фауне. Фауном су доминирали архосаурски рептили, посебно диносаури, који су се тада највише разгранали. Птеросаури су били чести почетком и средином креде, али како се креда приближавала крају, тако су трпели све већу конкуренцију због адаптивне радијације птица, те су пред крај преостале само две веома распрострањене породице.

Фасцинантан увид у живот ране креде пружају остаци Liaoning lagerstätte (Формација Chaomidianzi) у Кини с изванредно очуваним остацима великог броја различитих типова мањих диносуара, птица и сисара. Келуросаурски диносаури су тамо представљени кроз доста типова из групе maniraptor-a, који представљају прелаз између диносаура и птица, а који имају перје налик на длаку.

За време креде инсекти су се почели гранати, те су се појавили најстарији познати мрави, термити и неки лептири. Aphid-и, скакавци и gymenoptere су се појавили. Још један важан инсект који је еволуирао у то време била еусоцијална пчела, важна за екологију и еволуцију критосемењача.

Бројни важни инсекти су пронађени у сибирским lagerstätteima ране креде у Баиси.

Морске животиње

У морима су раже (batoidea), модерни морски пси и телеости постали уобичајени призор. Морски рептили су укључивали ихтхиосауре на почетку и средини креде, плезиосауре током целе периоде, и мосасауре у горњој креди.

Baculite, равнољуштурна врста амонита бујала је у мору. Hesperornithiformes су биле морске птице које нису могле летети, али су зато пливале попут гњурца. Глоботрунканидске фораминифере су такође бујале. Креда је такође видела прву радијацију дијатоме у океанима (слатководне дијатоме се нису појавиле до миоцена).

Изумирање

Током масовног изумирања које одређује крај креде велики број врста (~50%) и познатих породица (~25%) је нестао. Биљке су биле готово нетакнуте, док су морски организми најтеже погођени. То укључује велики број (~95%) типова планктонских фораминифера (осим Глобигеринида), те још већи број Coccolithophore-a, као и све амоните белемнитске главоношце, и све гребенске рудистне мекушце), као и све морске рептиле осим корњача и крокодила. Диносаури су били најпознатије жртве кредног изумирања. Диносаури који су били специфични за крај периоде (као Tyrannosaurus rex, Triceratops, и Ankylosaurus) су потпуно избрисани. Последњи птеросаури су изумрли, исто као птице из реда Enantiornithes и Hesperornithiformes.

Интензивно изумирање инсеката за вријеме средине креде почело је у албу.

Литература

Neal L Larson, Steven D Jorgensen, Robert A Farrar and Peter L Larson. Ammonites and the other Cephalopods of the Pierre Seaway. Geoscience Press, 1997.

Rasnitsyn, A.P. and Quicke, D.L.J. (2002). History of Insects. Kluwer Academic Publishers. ISBN 978-1-4020-0026-3. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) — detail coverage of various aspects of the evolutionary history of the insects.

Ovechkina, M.N. and Alekseev, A.S. 2005. Quantitative changes of calcareous nannoflora in the Saratov region (Russian Platform) during the late Maastrichtian warming event. Journal of Iberian Geology 31 (1): 149-165. PDF

Спољашње везе

Ера:	Мезозоик
Периоде:	Тријас	Јура	Креда

Геолошка временска скала

Супереон	Еон	Ера	Периода	Епоха	Кат	Најзначајнији догађаји	Почетак, милиони година
	Фанерозоик	Кенозоик^[1]	Квартар^[2]^[3]	Холоцен	Атлантик	Завршава се последњи период глацијације и развија се људска цивилизација. Завршава се квартарно ледено доба и почиње садашњи интерглацијал. Настаје пустиња Сахара на простору пређашњих савана, развија се пољопривреда, настају први градови. Палеолитске/неолитске (Камено доба) културе почињу да се развијају од 10 хиљадите године п.н.е, које се су заслужне за каснији настанак Бакарном (3500 год. п.н.е.) и Бронзаном добу (2500 год. п.н.е.). Током Гвозденог доба (1200 год. п.н.е.) развијају се културе у погледу сложености и техничких достигнућа. Развијају се многе праисторијске културе широм света, што је коначно довело до развоја класичне античке културе, као што је Римско царство, па културе средњег века, све до данашњих. Мало ледено доба проузроковало је кретко захлађење на северној хемисфери од 1400—1850. године. Вулкан на планини Тамбора је имао ерупцију 1815. године, што је довело до „године без Сунца“ (1816.) у Европи и Северној Америци. Количина угљен-диоксида у атмосфери порасла је са 100 ppmv, колико је било на крају последње глацијације, на 385 ppmv, колико је данас. То је, према некимa, изазвало глобално загревање и климатске промене. Пораст количине угљен-диоксида тумачи се антропогеним фактором, односно индустријском револуцијом.	0.011430 ± 0.00013
				Холоцен	Бореал		0.011430 ± 0.00013
				Плеистоцен	Висла	Процват, а затим, и изумирање великог броја великих сисара (плеистоценска мегафауна). Одвија се еволуција и настанак савременог човека. Квартарно ледено доба наставља се глацијацијама и интерглацијацијама (праћено порастом количине угљен-диоксида у ваздуху). Последњи глацијални максимум (пре 30 000 година), последњи глацијални период (пре 18000—15000 година). Гашење људских култура из каменог доба, повећање техничке сложености у односу на претходне културе из леденог доба, поготово на Медитерану и у Европи. Супервулкан Тоба еруптирао је пре 75000 година, што је изазвало вулканску зиму која је довело људски род (Homo) на ивицу изумирања.	0.126 ± 0.005^*
					Ем		0.500?
					Зала		1.806 ± 0.005^*
					Холштајн		2.588 ± 0.005^*
					Елстер		0.500?
					Кромер		0.500?
					Менап		0.500?
					Вал		0.500?
					Ебурон		0.500?
					Тегелен		0.500?
					Бриген		0.500?
			Неоген	Плиоцен	Занклински	Интензивирање садашњих климатских услова. Садашње ледено доба почиње пре око 2,58 милиона година. Хладна и влажна клима. Појављују се аустралопитекуси и многи савремени родови сисара и мекушаца. Појављује се Homo habilis.	3.600 ± 0.005^*
					Пјачентин		5.332 ± 0.005^*
					Желас		5.332 ± 0.005^*
				Миоцен	Понт	Умерено хладна клима, условљена повременим леденим добима. Орогенеза на северној хемисфери. Током овог периода развијају се савремене фамилије сисара и птица. Развијају се коњи и мастодонти. Траве су опште присутне. Појављују се први човеколики мајмуни. Догађа се Кајкоуршка орогенеза којом настају Јужни Новозеландски Алпи, а која траје и данас. У Европи се успорава алпска орогенеза, али траје све до данас. Карпатском орогенезом настају Карпати у централној и источној Европи. У Грчкој и Егејском мору успорава се хеленска орогенеза, али траје све до данас. Током средњег миоцена догодило се изумирање живог света. Услед велике распрострањености шума снижава се концентрација угљен-диоксида у атмосфери са 650 ppmv на 100 ppmv.	7.246 ± 0.05^*
					Панон		11.608 ± 0.05^*
					Сармат		13.65 ± 0.05^*
					Баден		15.97 ± 0.05^*
					Карпат		20.43 ± 0.05^*
					Отнанг		23.03 ± 0.05^*
					Егенбург		23.03 ± 0.05^*
					Егер		23.03 ± 0.05^*
			Палеоген	Олигоцен	Хат	Топла клима која се постепено мења у хладну. Брза еволуција и диверзификација фауне, посебно сисара. Догађа се адаптивна радијација и распростирање савремених скривеносеменица.	28.4 ± 0.1^*
				Олигоцен	Рупел		33.9 ± 0.1^*
				Еоцен	Приабон	Промена климе, прелаз ка хладној. Процват примитивних сисара (као што су редови Creodontia, Condylarthra, Uintatheria) који настављају да се развијају током целе епохе. Појављивање неколико „савремених“ фамилија сисара (нпр. примитивни китови). Појава првих трава. Поновна глацијација Антарктика и формирање његове ледене капе. Догађајем Азола^[4] отпочиње ледено доба, и хладна клима, која се јавља до данашњих дана услед распростирања и распадања морских алги које су допринеле великом смањењу угљен-диоксида у атмосфери, и то са 3800 ppmv на 650 ppmv. Крај Ларамијске и Севирске орогенезе Стеновитих планина у Северној Америци. У Европи почиње алпска орогенеза. Почиње Хеленска орогенеза у Грчкој и Егејском мору.	37.2 ± 0.1^*
					Бартон		40.4 ± 0.2^*
					Лутет		48.6 ± 0.2^*
					Ипер		55.8 ± 0.2^*
				Палеоцен	Танет	Тропска клима. Одиграва се адаптивна радијација сисара, омогућена нестајањем диносауруса. Први велики сисари (већи од медведа). Почиње Алпска орогенеза у Европи и Азији. Индијски потконтинент се судара за Азијом пре 55 милиона година, а Хималајска орогенеза почиње пре 52—48 милиона година.	58.7 ± 0.2^*
					Селанд		61.7 ± 0.3^*
					Дански		65.5 ± 0.3^*
		Мезозоик	Креда	Горња	Мастрихт	Развијају се биљке скривеносеменице, као и нове групе инсеката. Појављују се савременије праве кошљорибе. Присутни су амонити, белемнити, рудисти, шкољке и морски јежеви. Много нових типова диносауруса (тираносаурус, титаносаурус, хадросауруси и цератопсиди) се развија на копну, као и савремени крокодили; У мору су се појавиле Mosasauria и савремене ајкуле. Примитивне птице постепено замењују птеросауре. Појављују се торбари, кљунари и плацентални сисари. Распада се Гондвана. Почетак ларамијске и севијерске орогенезе Стеновитих планина. Количина угљен-диоксида у ваздуху блиска данашњој.	70.6 ± 0.6^*
					Кампан		83.5 ± 0.7^*
					Сантон		85.8 ± 0.7^*
					Конијак		89.3 ± 1.0^*
					Турон		93.5 ± 0.8^*
					Ценоман		99.6 ± 0.9^*
				Доња	Алб		112.0 ± 1.0^*
					Апт		125.0 ± 1.0^*
					Барем		130.0 ± 1.5^*
					Отрив		136.4 ± 2.0^*
					Валендин		140.2 ± 3.0^*
					Беријас		145.5 ± 4.0^*
			Јура	Малм	Титон	Од биљака, честе су голосеменице (нарочито четинари, бенетити и цикаси) и папратњаче. Развијен велики број типова диносауруса, као што су сауроподи, карносауруси и стегосауруси. Чести су сисари, али су малих димензија. Појављују се прве птице и гуштери. Даље се развијају ихтиосауруси и плезиосауруси. У морима су најчешће шкољке, амонити и белемнити. Врло су чести и морски јежеви, заједно са морским криновима, морским звездама, сунђерима, и теребратулидним и ринхонелидним брахиоподама. Пангеа се дели на Гондвану и Лауразију. Количина угљен-диоксида у ваздуху била је 4-5 пута већа од данашње (1200-1500ppmv).	150.8 ± 4.0^*
					Кимериџ		155.7 ± 4.0^*
					Оксфорд		161.2 ± 4.0^*
				Догер	Келовеј		164.7 ± 4.0
					Бат		167.7 ± 3.5^*
					Бајес		171.6 ± 3.0^*
					Ален		175.6 ± 2.0^*
				Лијас	Тоарс		183.0 ± 1.5^*
					Пленсбах		189.6 ± 1.5^*
					Синемур		196.5 ± 1.0^*
					Хетанж		199.6 ± 0.6^*
			Тријас	Горњи	Ретски	Од животиња на копну доминирају архосаури као диносауруси, у океанима ихтиосауруси и нотосауруси, а у ваздуху птеросауруси. Конодонти постају мањи и све више личе на сисаре. Појављују се први сисари и крокодили. На Земљи влада Dicrodium флора. Јављају се велики представници водоземаца (Temnospondyli). У морима су одлично заступљени амонити. Појављују се савремени корали и праве кошљорибе. У Јужној Америци траје Андска орогенеза, а кимеријска у Азији. Почиње рангитотска орогенеза на Новом Зеланду. Завршава се хантер-бовенска орогенеза у Северној Аустралији, Краљичиним острвима и Новом Јужном Велсу (260-225Ма).	203.6 ± 1.5^*
					Норички		216.5 ± 2.0^*
					Карнијски		228.0 ± 2.0^*
				Средњи	Ладински		237.0 ± 2.0^*
				Средњи	Анизијски		245.0 ± 1.5^*
				Доњи	Олењошки		249.7 ± 1.5^*
				Доњи	Индски		251.0 ± 0.7^*
		Палеозоик	Перм	Горњи	Татарски	Kонтиненти се спајају у суперконтинент Пангеу, формирaju се Апалачи. Крај перм-карбонске глацијације. Повећава се бројност синапсида (пеликосаурус и терапсиде), док парарептили и водоземци остају присутни. Током средњег перма су голосеменице и маховине замениле флору која је формирала угљоносне слојеве. Развијају се тврдокрилци и двокрилци. Марински живот буја на топлим плитким гребенима; бројне су фораминифере, шкољке, амоноиди, брахиоподe. Догађај Пермско-тријаског изумирања десио се пре око 251 милион година, када је изумрло око 95% живог света на Земљи укључујући све трилобите, граптолите и бластоиде. Завршава се Уралска орогенеза на граници Европе и Азије. Почиње хантер-бовенска орогенеза у Аустралији чиме настају Макдонелове планине.	253.8 ± 0.7^*
Казански	260.4 ± 0.7^*
Уфим	260.4 ± 0.7^*
Доњи	Кунгур			265.8 ± 0.7^*
	Артиншки			268.4 ± 0.7^*
	Сакмар			270.6 ± 0.7^*
	Аселски			268.4 ± 0.7^*
Карбон	Горњи		Стефан	Дешава се нагла адаптивна радијација крилатих инсеката, од којих су поједини (Protodonata, Palaeodictyoptera) веома крупни. Појављују се први копнени водоземци, као и шуме крупних папратњача. У морима су од животиња чести гонијатити, брахиоподе, бриозое, шкољке и корали. Развијају се и фораминифере са љуштурицом. Највећи ниво кисеоника и атмосфери. Уралска орогенеза у Европи и Азији. Херцинска орогенеза се одиграва током средњег и касног доњег карбона.	303.9 ± 0.9^*
			Вестфал		306.5 ± 1.0^*
			Намир		306.5 ± 1.0^*
	Доњи		Визеј	Велико примитивно дрвеће, први копнени четвороножци, и морске шкорпије живе угљоносне приобалне мочваре. Lobe-finned rhizodonts are dominant big fresh-water predators. У океанима, ране ајкуле су распрострањене и разнолике; echinoderms (нарочито криноиде и бластоиде) обилне. Корали, бриозое, гонијатиде и брахиоподе (Productida, Spiriferida, итд.) веома честе, али трилобити и наутилоиди опадају. Глацијација у источној Гондвани. Tuhua орогенеза на Новом Зеланду опада.	318.1 ± 1.3^*
	Доњи		Турнеј		306.5 ± 1.0^*
Девон	Горњи		Фамен	Појављују се папратњаче (пречице, раставићи и праве папрати), као и семене папрати. Паралелно, настају инсекти. Светским океаном доминирају строфоменидне и атрипидне брахиоподе, ругозни и табулатни корали и морски љиљани. Гонијатитни амоноиди су веома бројни, а појављују се и главоношци налик на сипе. Опада бројност трилобита и риба са оклопом, док се повећава бројност кичмењака (риба) са вилицом. Појављују се рани водени представници водоземаца. "Old Red Continent" of Euramerica. Beginning of Acadian Orogeny for Anti-Atlas Mountains of North Africa, and Appalachian Mountains of North America, also the Antler, Variscan, and Tuhua Orogeny in New Zealand.	374.5 ± 2.6^*
	Горњи		Франски		385.3 ± 2.6^*
	Средњи		Живе		391.8 ± 2.7^*
	Средњи		Ајфелски		397.5 ± 2.7^*
	Доњи		Емски		407.0 ± 2.8^*
			Прашки		411.2 ± 2.8^*
			Лохковски		416.0 ± 2.8^*
Силур	Горњи		Ладлоски	На копну се појављују прве васкуларне биљке (риније), стоноге и артроплеуриде. Мора насељавају остракоде и први кичмењаци са вилицом. Еуриптериде достижу гигантске размере. Табулатни и ругозни корали, брахиоподе и морски љиљани су чести у морима. Фауна трилобита и мекушаца је разноврсна, за разлику од сиромашне фауне граптолита. Почетак Каледонске орогенезе, у току које настају планине у Енглеској, Ирској, Велсу и Шкотској (Каледониди) и Скандинавских планина.	418.7 ± 2.7^*
	Средњи		Венлочки		421.3 ± 2.6^*
	Доњи		Ландоверски		426.2 ± 2.4^*
Ордовицијум	Горњи		Ашгил	Даља диверзификација бескичмењака. Бројни су представници корала, брахиопода, шкољки, трилобита, остракода, бриозоа, бодљокожаца и граптолита. Појављују се прве копнене биљке и гљиве. Почетком периоде постојало је ледено доба.	445.6 ± 1.5^*
	Горњи		Карадок		468.1 ± 1.6^*
	Средњи		Ландил		471.8 ± 1.6^*
	Средњи		Ланвирин		471.8 ± 1.6^*
	Доњи		Арениг		478.6 ± 1.7^*
	Доњи		Тремадок		488.3 ± 1.7^*
Камбријум	Горњи		Посдамијан	У морима се дешава интензивна адаптивна радијација и диверзификација организама („камбријумска експлозија"). Настаје већина савремених типова бескичмењака и тип хордата (група Conodonta). Коралне Archaeocyatha су честе па изумиру. Аномалокариде живе као џиновски предатори, већина едијакарске фауне изумире. Настаје Гондвана. Слаби Petermann орогенеза на Аустралијском континенту (пре 550-535 милиона година). Ross орогенеза на Антарктику. Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny), majority of orogenic activity from 514-500 MYA. Lachlan Orogeny on Australian Continent, c. 540-440 MYA. Atmospheric Carbon Dioxide content roughly 20-35 times present-day (Holocene) levels (6000 ppmv compared to today's 385 ppmv).	496.0 ± 2.0^*
	Средњи		Акадијан		513.0 ± 2.0
	Доњи		Георгијан		542.0 ± 1.0^*
Прекам- бријум	Протеро- зоик	Нео- протерозоик	Едијакаријум	Из овог периода потичу добри и релативно бројни фосили првих вишећелијских животиња. Едијакарска фауна се развија у морима. Постоје фосили трагова вероватно црвоклике врсте Trichophycus pedum и слични. Први представници сунђера. Бројни су енигматични представници едијакарске фауне (попут Dickinsonia) без уочене везе са савременим представницима. Taconic Orogeny in North America. Aravalli Range orogeny in Indian Subcontinent. Beginning of Petermann Orogeny on Australian Continent. Beardmore Orogeny in Antarctica, 633-620 MYA.			630 +5/-30^*
			Криогенијум	Могући период снежна грудва Земље. Фосили су још ретки. Родина почиње да се распада. Касна Рукер / Нимрод орогенеза на Антарктику се сужава.			850
			Тонијум	Rodinia supercontinent persists. Trace fossils of simple multi-celled eukaryotes. First radiation of dinoflagellate-like acritarchs. Grenville Orogeny tapers off in North America. Pan-African orogeny in Africa. Lake Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica, 1000 ± 150 MYA. Edmundian Orogeny (c. 920 - 850 MYA), Gascoyne Complex, Western Australia. Adelaide Geosyncline laid down on Australian Continent, beginning of Adelaide Geosyncline (Delamerian Orogeny) in that continent.			1000
		Мезо- протерозоик	Стенијум	Narrow highly metamorphic belts due to orogeny as Rodinia formed. Late Ruker / Nimrod Orogeny in Antarctica possibly begins. Musgrave Orogeny (c. 1080 MYA), Musgrave Block, Central Australia.			1200
			Ектазијум	Platform covers continue to expand. Green algae colonies in the seas. Grenville Orogeny in North America.			1400
			Калимијум	Platform covers expand. Barramundi Orogeny, MacArthur Basin, Northern Australia, and Isan Orogeny, c. 1600 MYA, Mount Isa Block, Queensland.			1600
		Палео- протерозоик	Статеријум	First complex single-celled life: protists with nuclei. Columbia is the primordial supercontinent. Kimban Orogeny in Australian Continent ends. Yapungku Orogeny on North Yilgarn craton, in Western Australia. Mangaroon Orogeny, 1680-1620 MYA, on the Gascoyne Complex in Western Australia. Kararan Orogeny (1650- MYA), Gawler Craton, South Australia.			1800
			Оросиријум	The atmosphere became oxygenic. Vredefort and Sudbury Basin asteroid impacts. Much orogeny. Penokean and Trans-Hudsonian Orogenies in North America. Early Ruker Orogeny in Antarctica, 2000 - 1700 MYA. Glenburgh Orogeny, Glenburgh Terrane, Australian Continent c. 2005 - 1920 MYA. Kimban Orogeny, Gawler craton in Australian Continent begins.			2050
			Риацијум	Bushveld Formation formed. Huronian glaciation.			2300
			Сидеријум	Oxygen Catastrophe: banded iron formations formed. Sleaford Orogeny on Australian Continent, Gawler Craton 2440-2420 MYA.			2500
	Архаик	Неоархаик	Stabilization of most modern cratons; possible mantle overturn event. Insell Orogeny, 2650 ± 150 MYA. Abitibi greenstone belt in present-day Ontario and Quebec begins to form, stablizes by 2600 MYA.				2800
		Мезоархаик	First stromatolites (probably colonial cyanobacteria). Oldest macrofossils. Humboldt Orogeny in Antarctica. Blake River Megacaldera Complex begins to form in present-day Ontario and Quebec, ends by roughly 2696 MYA.				3200
		Палеоархаик	First known oxygen-producing bacteria. Oldest definitive microfossils. Oldest cratons on earth (such as the Canadian Shield and the Pilbara Craton) may have formed during this period. Rayner Orogeny in Antarctica.				3600
		Еоархаик	Simple single-celled life (probably bacteria and perhaps archaea). Oldest probable microfossils.				3800
	Хадајк	Доњи имбријум	This era overlaps the end of the Late Heavy Bombardment of the inner solar system.				c.3850
		Нектаријум	Ова ера је добила назив према лунарној геолошкој временској скали када су настали Нектаријски басен и остали највећи месечеви басени услед догађаја великих удара.				c.3920
		Басенска група	Настала најстарија позната стена (4030 Ma). Први облици живота и само-размножавајућих РНК молекула су могли настати на Земљи око 4000 Ma током овe ере. Напијер орогенеза на Антарктику, пре око 4000 ± 200 милиона година.				c.4150
		Криптик.	Најстарији познати минерал је Циркон, 4406±8 Ma. Формирање Месеца (4533 Ma), претпоставља се услед великог удара. Формирање Земље (4567.17 до 4570 Ma)				c.4570

Напомене

^ Неоген и палеоген према старој подели припадали су терцијару који се више не издваја.

^ Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.

^ Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.

^ Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл. Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.

[1] Неоген и палеоген према старој подели припадали су терцијару који се више не издваја.

[2] Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.

[3] Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.

[4] Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл. Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.

搜尋此網誌

Mdtryhht